У претходна два чланка прегледали смо напредак истраживања у области корозије и технологија заштите морских средина. Овај део се фокусира на још једну категорију тешких услова-екстремно хладних и великих-окружења на великој надморској висини- и одговарајућим изазовима корозије и заштите.
У поређењу са уобичајеним климатским условима, екстремно хладни и{0}}висински региони представљају много теже окружење. Подручја велике{2}}висине карактеришу екстремне варијације температуре и високи нивои радијације. Ниске температуре и јаки ветрови такође дефинишу карактеристике поларне климе. На пример, температуре на Арктику могу пасти и до -60 степени, са брзином ветра до 50 м/с. Поред тога, поларна окружења често укључују остатке леда и абразивне честице леда, што додатно погоршава деградацију материјала.
Органски антикорозивни премази-који се користе у екстремно хладним и-областима на великим надморским висинама обухватају традиционалне епоксидне премазе, алкидне премазе и полиуретанске премазе. Завршни премази од акрилне смоле такође показују добру отпорност на временске услове и супериорно задржавање сјаја у поређењу са епоксидним и алкидним премазима, што их чини погодним за примене на ниским{3}}температурама. Иако су ове средине обично хладне и суве, високе концентрације озона и јако ултраљубичасто зрачење убрзавају старење премаза, што доводи до смањене адхезије, промене боје, креде и губитка сјаја.
Главни фокус истраживања у екстремно хладним окружењима је технологија против-залеђивања, која има за циљ смањење адхезије леда на површинама премаза. Премази против залеђивања се генерално класификују у три категорије: заштитни премази, ледофобни премази и суперхидрофобни премази. Студије су показале да премази против залеђивања-против залеђивања-изведени од сол–гела-могу значајно смањити снагу адхезије леда. Премази на бази силикона- су такође показали ефикасне ледофобне перформансе и спадају међу неколико комерцијално одрживих ледофобних решења. Међутим, већина премаза против залеђивања{10} је заснована на суперхидрофобним површинама. На пример, показало се да превлаке од флуороугљеника наноразмера ефикасно одлажу стварање леда.
Пуцање металне опреме и компоненти од корозије под напрезањем је још један критичан изазов у заштити од корозије на поларној и{0}}висиној надморској висини. Стресна корозија се обично јавља под релативно малим напоном и благо корозивним медијима, али квар може бити изненадан и веома деструктиван. У структурама авиона, компоненте као што су оквири врата, крила и главчине пропелера су посебно подложни пуцању од корозије под напрезањем, што може довести до озбиљних оштећења структуре.
У пустињским срединама{0}}на великим висинама, ерозија песка и прашине представља озбиљне проблеме хабања војне опреме, система и ваздушних уређаја. Песак и шљунак увучени у турбулентни ток ваздуха који стварају ротори хеликоптера могу еродирати покретне компоненте, металне површине и заштитне премазе. Фине честице прашине могу лако да продру у унутрашњост авиона, оштећујући прецизне металне структуре и електронске системе. За заштиту омотача од легура алуминијума и других металних конструкција изложених ерозији песка, системи композитних премаза са еластичним полиуретанским завршним премазима показали су се ефикасним против абразивног хабања. Поред тога, превлаке од легура на бази бакра-обложене ласером-и никла-, познате по својој високој тврдоћи и одличној отпорности на хабање, користе се за одлагање кварова повезаних са хабањем- у компонентама као што су прстенови артиљеријског механизма за трзај.

